Letnji dani kulture - se organizuju tokom jula, avgusta i septembra u banji Gornja Trepča. Gosti koji borave u banji, uživaju u brojnim kulturnim i umetničkim programima, književnim večerima, izložbama, predstavama.

Šumadijska kraljica – izbor najbolje rakije prepečnice od šljive, održava se u avgustu u banji Gornja Trepča.

Dani srpske kajsije je manifestacija posvećena voćarsrvu pre svega proizvodnji i reradi kajsije. Održava se u selu Miokovci, tradicionalno u julu mesecu.

Plodovi Zapadnog Pomoravlja – se organizuje u septembru u Zablaću, privredno - turistička manifestacija, gde se susreću proizvođači i kupci najboljeg kupusa, paprike i ostalih povrtarskih proizvoda ovog kraja Srbije. Program je dopunjen i zanimljivim gastronomskim takmičenjima.

Bungurijada je takmičenje u pripremanju bungura na tradicionalan način koje se održava u Vujetincima, u septembru. Bungur je staro srpsko jelo koje se priprema od pšenice.

Kupusijada u Mrčajevcima je manifestacija koju svake godine poseti veliki broj turista koji vole ukusan “svadbarski kupus”. Ovo jelo priprema se na tradicionalan način u zemljanom loncu po staroj recepturi, na licu mesta, a brojni kuvari nadmeću se kako bi osvojili “Zlatni”, “Srebrni” ili “Bronzani” lonac.

Gulašijada je tradicionalna gastronomska manifestacija u pripremanju gulaša. Održava se u maju u selu Prijevor.

Pasuljijada je takmičenje u kuvanju pasulja uz interesantan kulturno-zabavni program. Ova manifestacija se svake godine održava u Ljubiću, početkom juna.

Zlatni kotlić Čačka se organizuje na početku avgustovskog posta na terenima SC „Mladost“, kod brane na Gradskoj plaži, tradicionalna manifestacija u takmičenju kuvanja riblje čorbe.

Somijada se oranizuje u julu u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Tradicionalna manifestacija pecanja soma na blinker na jezeru.

Pitijada - Tradicionalna manifestacija organizuje se krajem novembra meseca. Okuplja veliki broj učesnika koji neguju tradiciju pripremanja starih narodnih jela. Cilj je da se zdrava hrana i tradicija pripremanja pita, vrate na trpeze srpskih porodica. Na hiljade posetilaca ove manifestacije su u prilici da pored degustacije izloženih pita, prate i zanimljiv zabavni program kao i izložbe koje se ovom prilikom organizuju.

Biciklistička trka Čačak Classic se organizuje krajem maja. Biciklistički klub “Borac“ od 1995. godine organizuje jedinu jednodnevnu biciklističku trku koja startuje u jednom gradu (Beograd) a završava se u drugom (Čačak). To je naše najveće takmičenje koje se boduje za biciklističku ligu Srbije i Crne Gore.

Moravska regata se organizuje trećeg vikenda juna u subotu. Turistička organizacija Čačka, Planinarsko društvo “Kablar“ i sportski centar “Mladost“ organizuju regatu “Niz Moravske brzake“ gumenim plovilima bez motora, sa ciljem okupljanja, rekreacije, zabave i skretanja pažnje široj javnosti na značaj očuvanja reke Morave i životne sredine.

Ovčarsko-Kablarska regata se organizuje trećeg vikenda jula u nedelju. Obilazak, razgledanje i uživanje u najlepšem delu Ovčarsko-Kablarske klisure plovilima sa i bez motora od Međuvršja do Ovčar Banje.

Dragačevsgi sabor trubača – Guča festival
Dragačevski sabor trubača, takođe poznat i kao Guča festival, je tradicionalna festivalska manifestacija i jedinstvena smotra tubaštva koja se svake godine održava u gradiću Guča, u Dragačevu, u regionu Zapadne Srbije. Skoro milion posetilaca iz Srbije i inostranstva dolazi u gradić od dve hiljade stanovnika svakog Avgusta. Zahvaljujući festivalu Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete. Prvi Dragačevski sabor trubača održan je 16. Oktobra 1961. godine u porti crkve Svetog Aranđela Gavrila, u centru Guče, na kome su učestovali samo orkestri iz Dragačeva, a pobednik prvog sabora bio je Desimir Perišić. Na prvom saboru ustanovljena je i himna festivala, tradicionalna pesma „Sa Ovčara i Kablara“, koja i dan danas predstavlja pesmu koja u izvedbi preko 200 trubača takmičara, čini zaštitni znak sabora. Istoriju festivala obeležile su trubačke zvezde kao što su Bakija Bakić, Fejat Sejdić, Slobodan Salijević. Na festival decenijama dolaze orkestri iz svih krajeva Srbije, a Guče je prihvatila najbolje instrumentaliste i orkestre. Sabor je ubrzo postao "Visoka škola" trubaštva, gde se kvalitet uvek prepoznavao, sticao i kvalitetom se uspeh i postizao. Tako je i dan danas.

Sabor frulaša Srbije “Oj Moravo“ Prislonica
Sabor frulaša Srbije ’’Oj Moravo’’ u Prislonici kod Čačka organizuje se više od dve decenije, uvek u drugoj polovini jula naslanjajući se na hramovnu slavu manastira Vujan, Sv. Arhangela Gavrila 26.jula. Sabor je jedinstvena manifestacija koja ima za cilj negovanje izvorne narodne kulture, običaja, umlja i morala srpskog naroda, muzičke tradicije ali i savremenog muziciranja koje iz nje proizilazi. Graditelji frula i drugi majstori starih zanata izlažu svoje rukorade zajedno sa pletiljama, veziljama, tkaljama i domaćicama koje pripremaju stara, po bakimim receptima pripremana jela. Sabor je osnovan 1988.godine od grupe entuzijasta, koja je razvijajući seoski turizam u čačanskom kraju, pre svega Prislonici, želela da turistima ponudi, sem tradicionalne narodne kuhinje, svežeg planinskog vazduha, spomenika kulture i autentični zvuk drevnog srpskog instrumenta - frule. Duhovni otac Sabora je pokojni profesor flaute Miodrag Mile Azanjac. Besedio je ovaj umetnik: „U osnovi svakog narodnog, saborskog okupljanja, pa i ovog u Prislonici, jeste briga o korenu, ali i o stablu jednog naroda. A koren srpskog naroda nezamisliv je bez zvuka FRULE. To je njegova emocionalna osnova“. A pisac Ratomir Rale Damjanović je napisao: «U guslama je istorija srpskog naroda, u fruli njegova lirska duša».